SANS

sans
trajanje: 52 minute

Koreografija: Martine Pisani
Plešu: Theo Kooijman, Laurent Pichaud, Olivier Schram
Tekstovi: Theo Kooijman, Daniil Harms
Kostimi: La compagnie du solitaire
Administracija & booking: Lien Juttet
Predstava je nastala u travnju 2000 u fabrik Potsdam (D)
Producent: La compagnie du solitaire
Koproducenti: fabrik Potsdam (D) i La compagnie du solitaire.
Dodatna potpora: ADAMI, Vivat/Armentières (F) i CND/Paris (F).
Kompanija djeluje uz potporu DRAC Ile de France - Ministère de la culture et de la communication.

sans se jednostavno temelji na nazočnosti plesača na praznoj i nijemoj pozornici.
Usredotočavajući se na načine prijelaza, ova se predstava poigrava pojmovima naglih promjena.
Prelaženjem iz jedne situacije u drugu, nakupljanjem proturječnih raspoloženja, osjećaja i pokreta, možda je to stvaranje slijeda naglih promjena…

Ono što tražimo jest način « postojanja » u izvedbenom prostoru u kojoj su izvođači suočeni s publikom, kad je zaigranost poželjnija od psihologije ili teatralnosti.
Koliko je istinito, a koliko je lažno ? Koliko je prirodno, a koliko gluma ?
Martine Pisani

“ S polazišta forme, igra se može definirati kao slobodan čin, koji se doživljava fiktivnim i smješta izvan svakodnevnog života, no svejedno može u cijelosti obuzeti igrača; djelovanje lišeno svakog materijalnog interesa ili korisnosti; njezin je vremenski i prostorni djelokrug jasno omeđen, odvija se metodično I prema točno određenim pravilima, I potiče odnose između skupina koje se hotimice zaodijevaju tajnom ili naglašava njihovu neobičnost vis-à-vis običnog svijeta. ”
Johan Huizinga, Homo Ludens – Esej o društvenoj ulozi igre

Martine Pisani
Dotiče ono bitno. Naglašava kvalitetu postojanja, umjesto da se služi smicalicama predočavanja. Na pozornici smišlja konkretna djela. Reda ih jedno uz drugo. Dovodi ih u odnos, ali pazi da ne izgube smisao... Tankoćutno i nenametljivo, Martine Pisane stvorila je jedinstven koreografski stil, kojega krasi iskrena poetika plesa.
Martine Pisani živi i radi u Parizu. 1992. godine osnovala je vlastitu kompaniju i do sad koreografirala Fragments tirés du sommeil (trio 30’-1992), U-Nighted (duo 15’-1993), Le grand combat (solo 20’-1993), Là où nous sommes (kvartet 30‘-1995), L’air d’aller (trio 50’-1998), sans (trio 50’-2000), Ce que je regarde me regarde (duo 26’-2001), Slow down (sekstet 65’-2002), Bande à part (sekstet 65’-2004), Contre Bande (solo sa zborom amatera 50’-2005), o please tell me (solo 30’-2006), Hors sujet ou le bel ici (trio 55’-2007), Road Along Untitled Moments (40’-2007)

Iz kritika
Umjesto da razvija narativnu strukturu, Pisanijeva jednostavno postavlja svoje plesače u međusobnu interakciju i interakciju s prostorom : predstavom, na oduševljenje publike, dominira zaigranost. Od trenutka kad muškarci iziđu na pozornicu u običnoj odjeći i jedan prekine nepomičnost prekrivajući oči rukom i izvodeći niz komičnih skokova i okreta, naša je pozornost zarobljena.
Lea Marshall u časopisu Ballet Dance magazine - 2005

sans je ime male predstave. Sans znači bez, a trojica izvođača su bez glazbe, bez scenografije, bez ikakvih rekvizita – i naizgled bez ikakve plesne tehnike ili koreografije na koju se mogu osloniti. Ismijavaju li se oni to nama, ili je to doista ples ?
U svoj svojoj ogoljenoj jednostavnosti, sans je profinjena dekonstrukcija onoga što ples doista jest. Ponajprije ima onu veoma posebnu spontanost, kao kad ljudi plešu i posve se predaju pokretu, ne razmišljajući gleda li ih itko. Sans je smiješan, dirljiv i u svojoj ranjivosti dragocjeno autentičan. Tajni trenutak.
Monna Dithmer u Politiken - 2001